Vuna

Vuna pokriva telo ovaca. Vunska vlakna izrastaju iz kože i slozena su u snopice i snopove, pramencice i pramenove, povezana spoljnim vlaknima i premazana masnim znojem (serina). Stvaranjem i porast vunskih vlakna je slozen biohemijski proces.

Masa runa je veoma vazna osobina na koju utice genetski i spoljsni cinioci. Kolicina neprane vune varira izmedju rasa ovaca, individua istog genotipa, pola ovaca. Ona zavisi od obraslosti, gustine, kolicini sere i primesa. Merenje masa runa se obavlja posle strize.

Vlakno formira vunski pokrivac. Razlikuje se sledece vrste vunskih vlakana: puh osjasta, prelazna, mrtva, pasja,i pokrovne dlake.

Fizicko – mehanicke osobine vlakna su: duzina i visina, vijugavosti, finoca, jacina rastegljivosti, elasticnost, torzija, gipkost, sjaj, boja itd. S obzirom na debljinu, odnosno precnik vlakana obavlja se podela vune prema Lehmannu, od najtanjih do najdebljih na sledece klase: 5A, 4A, 3A, 2A, A, B1, B2, C, D, E i F.

Lojne i znojne zlezde luce vunski masni znoj. On stiti vunska vlakna od nepovoljnih spoljasnih uticaja. Vuna pored masnog znoja sadrzi razlicite primese, kao sto su pesak, prasina, hrana itd.

Randman vune prestavlja kolicinu oprane vune koja se dobija od 100 kg neprane vune kada se odstrane serina i primesi i uveca za sadrzaj vlage. Runo se osusi, tako da vlaznost 15-17 %. Randman vune varira od 30-80%.

Svinja je veoma plodna zivotinja. Prasi se normalno dva puta godisnje, a u optimalnim uslovima i pet puta u dve godine. Plemenite rase daju prosecno 8-12 prasadi u leglu, a primitivne 5, dok prelazne daju od6 do 8. Minimalni broj prasadi u leglu je dva a maksimalni preko 24. Od jedne krmace se u intezivnom gajenju moze dobiti 18-40 prasadi godisnje.

Fiziolosku i fizicku zrelost i ekonomsku isplativost svinja postize, izmedju 6-12 meseci uzrasta, a sa 12-14 meseci daju prvo potomstvo. Prasad se tove vec od zalucenja, pa vec u uzrastu od 6-7 meseci mogu da postignu masu 80-160 kg, a ako se u tov stave kasnije, sa 12 meseci postizu masu 140-160 kg. Odrasla grla, koja se tove posle izlucivanja iz priploda, mogu dostici masu 200-250 kg, zavisno od rase i nacina tova.

Od svinje se dobijaju meso i mast, dva kvalitetna proizvoda za ishranu ljudi. Ovi proizvodi se spremaju i trose u svezem i preradjenom stanju, i to u razlicitim vidovima (suvo meso, salama, kobasica, cvarak…). Kaloricna vrednost svinjskog mesa je veca od ostalih domacih zivotinja. Ona sadrzi najmanji postotak vode a najveci procenat masti. Meso se moze proizvoditi u toku cele godine, a proizvodnja se moze podesiti prema zahtevima trzista.

Trziste mleka

U Srbiji danas ima oko 230 mlekara koje godišnje otkupe i u njima prerade više od 900 miliona litara mleka. Inače, u zemlji se proizvede oko 1,8 milijardi litara mleka, pa se najveći deo naturalno i potroši. Trenutno u Srbiji ima manje od milion goveda, od toga oko 700.000 krava i steonih junica. Taj nivo stočarstva Srbija je imala i 1910. godine. Istovremeno sa smanjenjem stočnog  fonda, rastao je broj mini mlekara, posebno u poslednjih nekoliko godina, kada se obavljala i privatizacija industrije mleka u Srbiji. Za  naše fabrike, a posebno tržište, zainteresovalo se mnogo stranih partnera-kupaca. Tako je privatizacija industrije mleka uglavnom dovedena do kraja. Najveći broj velikih srpskih mlekara, njih šest, kupio je Investicioni fond iz Velike Britanije ''Salford'' koji je na taj način postao vlasnik 65% industrije mleka i sad zauzima 85% domaćeg tržišta. Logično se nameće pitanje da li je u ovoj grani privrede uspostavljen i monopol. Verovatno jeste. Investicioni fond ''Salford'' je kupovinom  Novosadske mlekare planirao da se obavi dokapitalizacija sa 6,5 miliona evra. Za samo prve dve godine (do 2005. godine) više je urađeno u njoj nego za prethodnih deceniju i po. Najbolji dokaz je da danas vrednost Novosadske mlekare iznosi 32 miliona evra, a kada su ušli u sastav investicionog fonda to je bilo 20 miliona evra. Investicije su odmah dale i rezultate pa raste proizvodnja i prerada. Investicije su i dalje u toku pa se sad obavljaju ulaganja od oko 8,5 miliona evra, a samo u ovoj godini to će biti 2,5 miliona evra.

 Analizirajući dosadašnje tokove privatizacije srpskih mlekara, može se reći da ima i pozitivnih i negativnih efekata. Novim vlasnicima mlekara mora se priznati da su dosta uradili kako bi povećali kvalitet, razvili farmerstvo i preduzeli druge korake na približavanju evropskim standardima. Najveći problem je što su zadržali niske otkupne cene i time uticali na pad proizvodnje, odnosno na pogoršanje ekonomskog položaja proizvođača.

Kozarstvo

U nasoj zemlji i okolnim republika, gaje se 6 rasa koza i to: domaca balkanska koza, domaca bela koza, domaci melezi, sanska koza, francuska alpska koza i togensburka koza.

Domaca balkanska je tioican primer primitivnih zivotinja tj. slabo produktivnih osobina. Tezina im je 34-40 kg, duga dlaka, malo vime, kosnostasna tj. tek je plodna sa navrsene 2 godine. Jari 1-2 jareta, takodje laktacija kratka 7-8 meseci. Vrlo otporna na niske temperature. Domaca bela koza je slicna balkanskoj domacoj ali je i dosta razlicita. Tezina od 30-40 kg, 300-500 litara mleka u laktaciji, jari od 2-3 jareta, dobra je rasa za oplemenjavanje, ali je dobra i kada se gaji u cistoj rasi.

Domaci melezi cine veliku grupu koza koja je nastala posle unistavanja koza. Veliki koloritet preovladjuje, takodje su dobre rase za mleko jer su dobro prilagodljive i u planinskim predelima. Smatra se da su nastale ukrstanjem domacih jarceva sa sanskim kozama.

Sanska koza vodi poreklo iz Svajcarske. Nastala je planskom selekcijom i dobrim uzgojem. Dobra je rasa, odlikuje se ronostasnoacu, plodnoscu i je dobra mlekulja. Laktacija traje 280 dana u kojoj da od 650-1000 l mleka. Ima karakteristike plemenitih rasa.

Francuska alpska koza nastala u Francuskoj, pre vise od 50 godina. Planskom selekcijom ka cilju proizvodnji mleka. Dobro razvijena tezina joj iznosi kod zenki od 50-70 kg, a jarcevi od 80-100 kg. Dobro izrazena plodnost i ranostasnost, jari od 2-3 jareta. Lako se prilagodjava svim klimackim uslovima i otporna je.