Vuna pokriva telo ovaca. Vunska vlakna izrastaju iz kože i slozena su u snopice i snopove, pramencice i pramenove, povezana spoljnim vlaknima i premazana masnim znojem (serina). Stvaranjem i porast vunskih vlakna je slozen biohemijski proces.
Masa runa je veoma vazna osobina na koju utice genetski i spoljsni cinioci. Kolicina neprane vune varira izmedju rasa ovaca, individua istog genotipa, pola ovaca. Ona zavisi od obraslosti, gustine, kolicini sere i primesa. Merenje masa runa se obavlja posle strize.
Vlakno formira vunski pokrivac. Razlikuje se sledece vrste vunskih vlakana: puh osjasta, prelazna, mrtva, pasja,i pokrovne dlake.
Fizicko – mehanicke osobine vlakna su: duzina i visina, vijugavosti, finoca, jacina rastegljivosti, elasticnost, torzija, gipkost, sjaj, boja itd. S obzirom na debljinu, odnosno precnik vlakana obavlja se podela vune prema Lehmannu, od najtanjih do najdebljih na sledece klase: 5A, 4A, 3A, 2A, A, B1, B2, C, D, E i F.
Lojne i znojne zlezde luce vunski masni znoj. On stiti vunska vlakna od nepovoljnih spoljasnih uticaja. Vuna pored masnog znoja sadrzi razlicite primese, kao sto su pesak, prasina, hrana itd.
Randman vune prestavlja kolicinu oprane vune koja se dobija od 100 kg neprane vune kada se odstrane serina i primesi i uveca za sadrzaj vlage. Runo se osusi, tako da vlaznost 15-17 %. Randman vune varira od 30-80%.