U Srbiji danas ima oko 230 mlekara koje godišnje otkupe i u njima prerade više od 900 miliona litara mleka. Inače, u zemlji se proizvede oko 1,8 milijardi litara mleka, pa se najveći deo naturalno i potroši. Trenutno u Srbiji ima manje od milion goveda, od toga oko 700.000 krava i steonih junica. Taj nivo stočarstva Srbija je imala i 1910. godine. Istovremeno sa smanjenjem stočnog fonda, rastao je broj mini mlekara, posebno u poslednjih nekoliko godina, kada se obavljala i privatizacija industrije mleka u Srbiji. Za naše fabrike, a posebno tržište, zainteresovalo se mnogo stranih partnera-kupaca. Tako je privatizacija industrije mleka uglavnom dovedena do kraja. Najveći broj velikih srpskih mlekara, njih šest, kupio je Investicioni fond iz Velike Britanije ''Salford'' koji je na taj način postao vlasnik 65% industrije mleka i sad zauzima 85% domaćeg tržišta. Logično se nameće pitanje da li je u ovoj grani privrede uspostavljen i monopol. Verovatno jeste. Investicioni fond ''Salford'' je kupovinom Novosadske mlekare planirao da se obavi dokapitalizacija sa 6,5 miliona evra. Za samo prve dve godine (do 2005. godine) više je urađeno u njoj nego za prethodnih deceniju i po. Najbolji dokaz je da danas vrednost Novosadske mlekare iznosi 32 miliona evra, a kada su ušli u sastav investicionog fonda to je bilo 20 miliona evra. Investicije su odmah dale i rezultate pa raste proizvodnja i prerada. Investicije su i dalje u toku pa se sad obavljaju ulaganja od oko 8,5 miliona evra, a samo u ovoj godini to će biti 2,5 miliona evra.
Analizirajući dosadašnje tokove privatizacije srpskih mlekara, može se reći da ima i pozitivnih i negativnih efekata. Novim vlasnicima mlekara mora se priznati da su dosta uradili kako bi povećali kvalitet, razvili farmerstvo i preduzeli druge korake na približavanju evropskim standardima. Najveći problem je što su zadržali niske otkupne cene i time uticali na pad proizvodnje, odnosno na pogoršanje ekonomskog položaja proizvođača.
Нема коментара:
Постави коментар